| |
Dan Stuart
Sacri Cuori
"Gun Club", Beograd
04. oktobar 2012.
|
09. oktobar 2012.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Perjanica “Paisley Underground” pokreta, Dan Stuart je sa svojom grupom Green on Red 80-tih godina prošlog veka predstavljao nešto najbolje u novom američkom roku.
Kao i njihovi saborci, The Bangles, The Dream Syndicate, EIEIO, The Gun Club , Thin White Rope i drugi, Green On Red su svakim svojim novim albumom sve više i više oduševljavali i publiku i kritiku. Počevši kao kvartet, dolaskom gitariste Chucka Propheta, grupa je još više dobila na kvalitetu. Personalni nesporazumi pocepali su originalni sastav tako da su Stuart i Prophet nastavili da budu okosnica grupe do 1992. godine i poslednjeg albuma Too Much Fun. Chuck Prophet je započeo solo karijeru koja i sad uspešno traje a Dan Stuart je bio škrtiji sa izdanjima, objavivši samo dva solo albuma Can O’ Worms (1995) i Retronuevo (sa Al Perryjem, 1999. godine). Takođe je bio deo supergrupe Danny and Dusty koja je objavila dva studijska albuma, Lost Weekend (1995) i Cast Iron Soul (2007), kao i jedan živi, Here’s to You Max Morlock (2007).
Dugo ćutanje prekinula je donekle povratnička turneja “Green on Red” (2005/2006) i skorašnji rad sa intrigantnom italijanskom grupom Sacri Cuori s kojima je i snimljen najnoviji album The Deliverance of Marlowe Billings.
U razgovoru sa Dan Stuartom, koji sada živi u Meksiku, saznali smo da je besan što je nateran da snimi novi album (finansijski problemi!), jer ne želi da više bude deo diskografskih igara i muzičke scene. Kaže da je rad na albumu delovao kao vrsta terapije jer mu je pomogao da se suoči i pobedi nervni slom koji je doživeo i bogu hvala, preživeo.
Nastup u “Gun Clubu” pratilo je oko 200 vernih poklonika Stuartovog rada i može se reći da je koncert bio pun pogodak. Nije bilo vruće, normalno se disalo, zvuk je bio izvrstan a muzičari nadahnuti.
Prvo su izašli Sacri Cuori, italijanski kvartet u sastavu: Antonio Gramantieri - gitare (i ko-producent albuma), Diego Sapignoli - bubnjevi i udaraljke, Francesco Giampaoli - bas i Christian Ravaglioli - klavijature i harmonika.
Njihov polučasovni nastup protekao je u iznenađujuće dobrim instrumentalima, u stilu prateće grupe Tom Waitsa koja susreće Nina Rotu i Ennia Morriconea u pustinjskom okruženju špageti vesterna. Ovo su ljudi na koje treba obratiti pažnju, pogotovo što im u jednoj pesmi na njihovom novom albumu peva Isobel Campbell.
Nakon njih, evo nama, napokon, našeg junaka, Dana Stuarta. Vidljivo mršaviji nego 1989. godine kada sam prisusustvovao koncertu Green on Red u Londonu, ležerno obučen u majicu i pantalone, Stuart je započeo sa dve pesme koje je izveo sam. Bile su to "Death and Angels" (sa početka karijere) i "Jimmy Boy" (sa No Free Lunch”). Nakon njih vratili su se Sacri Cuori i počelo je pravo veselje. "You Can’t Get Arrested If You Tried", "Sixteen Ways" i "Two Lovers Waiting to Die" mešale su se sa pesmama sa novog albuma "Love So Rare" (koju je posvetio Johnathanu Richmanu) i "What Are You laughing At" (podsećanje na Joe Strummera).
Svi smo proključali na "Zombie For Love" i "Gravity Talks", a posle nove pesme "Gringo Go Home" krenuli su sa pogotkom za pogotkom, suptilnom "Baby Loves Her Gun" i orkanskim "Hair of the Dog" i "Time Ain’t Nothing".
Posle sat i po svirke, Stuart je najavio kraj koncerta ali je rekao da oni ne rade uobičajene biseve pa je najavio još jednu stvar kao poslednju za to veče. I beše… "Little Things In Life", jedna od njegovih najlepših pesama!
Nadahnuti Dan Stuart i njegovi superiorni muzičari bili su oduševljeni reakcijom publike i atmosferom u samom klubu. Naravno, svi prisutni su bili prezadovoljni što su prisustvovali ovom izvanrednom koncertu.
Uz raspoloženog Stuarta lakše je i prošlo besomučno uvaljivanje omota ploča i CD-ova na potpis od strane vašeg izveštača i još nekih pojedinaca, a priči sa Danom Stuartom nikad kraja. Nije spomenuo ponovno okupljanje Green On Red (to možemo samo da isčekujemo, nekad…), smatra da su izdanja Danny & Dusty prepunjena materijalom (i audio i video) i objavio da će njegova prva dva albuma doživeti reizdanje na jednom disku.
Pošto je došlo vreme za odlazak (ah taj prevoz!) , morao sam da ga napustim, uz njegovo obećanje da će opet doći, da li kao muzičar ili samo kao posetilac grada o kome je počeo da stiče sve bolje i bolje mišljenje.
Kao što volim da kažem, ko nije bio na koncertu, nek se kaje i to gorko!
Superioran koncert i nezaboravnih dva sata vremena.
Time Ain’t Nothing!
tekst & foto - slobodan vlaketić
|
|
|
|
